Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bilans međunarodnih plaćanja (platni bilans)". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



„Najveća je sreća misaonog čoveka u tome da ispita

ono što može i da obožava ono što nemože ispitati“

- J. V. Gete -

SADRŽAJ

UVOD   2

1.         Platni bilans      3

2.         Funkcionisanje novca u medjunarodnom platnom prometu          6

3.         Devizni kursevi u muđunarodnom plaćanju          7

4.         Sistem fiksnih deviznih kurseva  7

5.         Sistem fleksibilnih deviznih kurseva        8

ZAKLJUČAK     10

LITERATURA     12

UVOD

Izraz platni bilans prvi je upotrebio britanski ekonomista Stuart u svom delu "An Inquiry into the Principles of Political Economy" iz 1767. godine. Stuart pominje platni bilans govoreći o "ukupnoj masi recipročnih plaćanja" između zemlje i inostranstva. Međutim, od tada pa do danas koncepcija platnog bilansa doživela je velike izmene.

Danas se platni bilans definiše kao sistemski dvostrani pregled (popis) SVIH ekonomskih transakcija obavljenih između rezidenata i nerezidenata u određenom vremenskom periodu - najčešće u jednoj godini. Dakle, u platni bilans beleže se i efektivno izvršena plaćanja u toku godine ali i ona plaćanja koja se odlažu za kasnije (na kredit).

Odnosi jedne zemlje sa ostatkom sveta odražavaju se u transakcijama koje se sadrže u platnom bilansu. To su komercijalne operacije, kao što je izvoz automobila kragujevačke Zastave na američko tržište krajem osamdesetih, ili uvoz, na primer, mašina iz Nemačke od strane srpskih privrednika. Na platnom bilansu takođe se nalaze i finansijske operacije, kao što je ulazak stranog kapitala sa investicijom u domaća preduzeća i kupovina nacionalnog duga.

Platni bilans dobija sve više na značaju u današnjem globalnom svetu, tako da se njime meri otvorenost jedne ekonomije.

Najjednostavni, platni bilans možemo izračunati uz pomoć sledećeg obrasca:

Platni bilans

Platni bilans ili bilans placanja nije bilans u pravom smislu reči, kako se upotrebljava u knjigovodstvu, jer ne predstavlja popis imovine, aktive i pasive u odredjenom vremenskom periodu. Prema definiciji MMF-a bilans plaćanja je sistematski, po principu dvojnog knjigovodstva sastavljeni popis svih ekonomskih transakcija izmedju zemlje i inostranstva izvršenih u toku jedne godine. Pošto se popis vrši po sistemu dvojnog knjigovodstva, svakoj kreditnoj poziciji mora da odgovara debitna pozicija u istom iznosu, i obrnuto. Tako na primer izvoz robebcležimo na kreditnoj poziciji, a istovremeno na debitnoj poziciji belcžimo priliv deviza, ako je izvoz naplacen, ili kao povećanje potraživanja prema inostranstvu, ako jc roba prodata na kredit. Prema tome, platni bilans je tehnički uvek u ravnoteži. Medjutim, ekonomski on to obično nije, pa se javlja suficit ili deficit.

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]